Jedna teorija zasnovana je na pretpostavci da je zevanje oblik neverbalne komunikacije. Kod babuna, na primer, intenzivno zevanje unutar grupe signalizira da je vreme za spavanje a tipično je da vođa (alfa mužjak) okončava ritual glasnim zevanjem, široko razjapljenih usta. Ako su naši preci koristili zevanje da bi komunicirali kao danas babuni, onda zaraznost zevanja moglo bi biti nevoljan, genetski programiran fenomen; kad jednom neko u "plemenu" zevne, i ostali čine to isto zato što ovakav oblik ponašanja pomagao je našim evolucionim precima da međusobno komuniciraju.
Čak i važnije od pitanja zašto je zevanje zarazno svakako je pitanje zašto neko uopšte zeva. A svi mi to činimo desetak puta na sat, češće rano ujutro i kasno uveče. U stvari, zevanje počinje pre rađanja - fetus u materici počinje da zeva već u 11. nedelji razvoja...
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen